Mi­ni­star ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja Bo­ris Ma­rić sa­op­štio je „Da­nu” da po­sto­ji opa­snost da Vla­da bez kon­sul­to­va­nja sa so­ci­jal­nim part­ne­ri­ma, pred­lo­ži Skup­šti­ni no­vi za­kon o ra­du. Ma­rić je po­ru­čio da će pred­u­ze­ti mje­re iz svo­je nad­le­žno­sti da na­kon vi­še­mje­seč­ne pa­u­ze po­no­vo poč­nu sa ra­dom rad­ne gru­pe za iz­ra­du na­cr­ta no­vih ili iz­mje­na i do­pu­na za­ko­na o ra­du, Fon­du ra­da, So­ci­jal­nom sa­vje­tu, re­pre­zen­ta­tiv­no­sti sin­di­ka­ta, za­po­šlja­va­nju i ostva­ri­va­nju pra­va iz osi­gu­ra­nja po osno­vu ne­za­po­sle­no­sti i pro­fe­si­o­nal­noj re­ha­bi­li­ta­ci­ji i za­po­šlja­va­nju li­ca sa in­va­li­di­te­tom.
Ma­rić is­ti­če da naj­ve­ći pro­blem po­sto­ji u ve­zi sa iz­ra­dom no­vog za­ko­na o ra­du jer se rad­na gru­pa ni­je sa­sta­ja­la po­la go­di­ne, iako akt tre­ba da se usva­ja 2017. go­di­ne, pa po­sto­ji bo­ja­zan da se pod iz­go­vo­rom ro­ko­va, on do­sta­vi Skup­šti­ni u for­mi na ko­ju sa­gla­snost ni­je­su da­li sin­di­ka­ti i po­slo­dav­ci.
– Ta­kva mo­guć­nost na­ža­lost po­sto­ji, kao i opa­snost da se to de­si. Da bi se to si­stem­ski pred­u­pri­je­di­lo, sma­tram da tre­ba im­pe­ra­tiv­no od­re­di­ti oba­ve­zu re­sor­nih mi­ni­star­sta­va da u po­gle­du aka­ta ko­ji­ma se ure­đu­ju eko­nom­sko-so­ci­jal­na pi­ta­nja za­tra­že mi­šlje­nje So­ci­jal­nog sa­vje­ta pri­je ne­go što ta ak­ta do­bi­ju for­mu pred­lo­ga. Da­kle, ova opa­snost je re­al­na, ali na­gla­ša­vam da bi to bi­lo opa­sno po sta­bil­nost dru­štve­nih od­no­sa u Cr­noj Go­ri. Ak­ti ovog ti­pa mo­ra­ju bi­ti pro­iz­vod naj­ši­reg kon­sen­zu­sa. Ni­je slu­čaj­no usta­vo­tvo­rac de­fi­ni­sao So­ci­jal­ni sa­vjet kao ustav­nu ka­te­go­ri­ju – iz­ja­vio je Ma­rić.
Do­da­je da je pre­u­zeo od­re­đe­ne ko­ra­ke kako bi rad­ne gru­pe za iz­ra­du svih za­kon­skih tek­sto­va ubr­zo na­sta­vi­le da ra­de.
– Otvo­re­no pi­ta­nje po­sto­ji u ve­zi sa Za­ko­nom o ra­du i u tom smi­slu ini­ci­rao sam sa­sta­nak čla­no­va rad­ne gru­pe te pred­stav­ni­ka mi­ni­star­stva, u ko­me ću lič­no uče­stvo­va­ti ka­ko bi­smo do­šli do rje­še­nja ko­je će bi­ti u ko­rist svih so­ci­jal­nih part­ne­ra. Ura­di­ću sve što bu­de u mo­joj mo­ći da do­đe do kom­pro­mi­snog rje­še­nja ko­je bi za po­sle­di­cu mo­ra­lo ima­ti efi­ka­san i kva­li­te­tan rad ka­ko bi­smo do­šli do za­kon­skog tek­sta ko­ji će bi­ti u funk­ci­ji za­šti­te pra­va rad­ni­ka i eko­nom­skog raz­vo­ja dr­ža­ve. Vje­ru­jem da će so­ci­jal­ni part­ne­ri ima­ti ra­zu­mi­je­va­nje da je neo­p­hod­no u što kra­ćem ro­ku do­ći do usa­gla­še­nog tek­sta Za­ko­na o ra­du – is­ta­kao je Ma­rić.
Na pi­ta­nje ko­li­ko se vre­me­na rad­ne gru­pe ni­je­su sa­sta­ja­le i da li su za to kri­vi pred­stav­ni­ci Vla­de, Ma­rić is­ti­če da su pro­ble­mi evi­dent­ni i da se si­tu­a­ci­ja mo­ra mi­je­nja­ti.
– Tač­no je da su po­sto­ja­li pro­blem u ra­du dru­gih rad­nih gru­pa, ali ključ­ni pro­blem po­sto­ji u ra­du ti­je­la ko­ja tre­ba da ra­de no­vi tekst za­ko­na o ra­du. Ov­dje po­sto­ji pa­ra­dok­sal­na si­tu­a­ci­ja da pred­stav­ni­ci Vla­de ra­de odvo­je­no od dru­ga dva so­ci­jal­na part­ne­ra, što je ne­do­pu­sti­vo i neo­dr­ži­vo. So­ci­jal­ni di­ja­log mo­ra bi­ti una­pri­je­đen, a po­seb­no u rad­nim gru­pa­ma ko­je se ba­ve jed­nim od naj­va­žni­jih dru­štve­nih pi­ta­nja, a to je od­nos po­slo­dav­ca i rad­ni­ka, po­li­ti­ka za­po­šlja­va­nja, tr­ži­šte ra­da i slič­no. Ra­di pre­va­zi­la­že­nja ove si­tu­a­ci­je mo­ra se kon­so­li­do­va­ti rad ove rad­ne gru­pe, što će na­dam se bi­ti ura­đe­no na za­jed­nič­kom sa­stan­ku – iz­ja­vio je Ma­rić.
M.S.


Te­melj­no ra­di­ti

Ge­ne­ral­ni se­kre­tar Uni­je po­slo­da­va­ca (UPCG) Su­za­na Ra­du­lo­vić re­kla je ra­ni­je da je rad­noj gru­pi dat pred­log za­ko­na gdje je 90 od­sto tek­sta pre­pi­sa­no iz hr­vat­skog za­ko­no­dav­stva, iako se to ne ukla­pa u naš prav­ni okvir. Ona je na­ve­la da je rad­na gru­pa po­če­la da pi­še no­vi akt ko­ji će od­go­va­ra­ti svi­ma.
Pred­sjed­nik Si­ni­ka­ta zdrav­stva Lji­lja­na Kri­vo­ka­pić na­ve­la je da se no­vi za­kon o ra­du ne smi­je usvo­ji­ti „s br­da, s do­la”, jer je u pi­ta­nju akt zbog ko­jeg se u re­gi­o­nu i pro­te­sto­va­lo.